Pogledao sam televizijski film AJMO ŽUTI Dražena Žarkovića, po scenariju Pava Marinkovića. Reč je o vrlo solidnom televizijskom radu koji sa svojih osamdesetak minuta trajanja zaista može da odmeni bioskopski film kada se nađe na televizijskom repertoaru.
Žarkovićev film govori o malom yagrebačkom trećeligaškom klubu koji se godinama “romantičarski” bori po nižim rangovima. Pojavu blistavog lokalnog talenta u kog navijači počinju da polažu velike nade prati i pojavljivanje enigmatičnog biznismena koji je spreman da napravi velika ulaganja u klub.
Iskreni navijači kluba prepoznaju da biznismen ima nečasne namere ali deo uprave to ne prepoznaje i polakomi se na velika obećanja koja dolaze sa novim predsednikom kluba.
Žarkovićeva ključna greška u realizaciji ovog filma jeste izrazito antipatična podela koja naprosto ne funkcioniše na nekom ozbiljnom nivou. Glavni junaci nisu ni simpatični ni harizmatični onoliko koliko bi priča zahtevala i na kraju film pre svega zbog njih ima limitiran domet.
Sam fudbal je vrlo solidno insceniran a mladog talentovanog fudbalera igra i na terenu i van njega danas poznati hrvatski reditelj Ivan Goran Vitez. Žarković svojom u suštini svedenom inscenacijom ovoj “maloj lokalnoj” priči daje simpatičnu dozu low fi arhaičnosti koja i ovaj film čini “malim lokalnim” televizijskim radom.
Scenario Pava Marinkovića se oslanja na konvencije sportskog filma i poneki feelgood kliše ali sve to uspeva da isplasira sa punim ubeđenjem i da postavi u funkciju same priče. Ukupno uzev, AJMO ŽUTI je dosta solidan primer televizijske dramske produkcije koja valjano uklapa društvenu kritiku sa lakom zabavom.
Нема коментара:
Постави коментар