Pogledao sam DENNIS RODMAN’S BIG BANG IN PYONGYANG Colina Offlanda, dokumentarni film o Rodmanovom pokušaju “košarkaške diplomatije” po uzoru na ping-pong koji je bio uvod u sastanak Nixona sa Maom. Mislim da je malo reći da je ovaj film izuzetno uzbudljiv pošto je reč o jednom od onih dokumentaraca gde vas ni dobro predznanje o događajima ne može adekvatmo pripremiti za prizore na ekranu. Preokreti, sukobi, neverovatne situacije se nižu u toj meri, da su verovatno i ljudi iz severnokorejskog protokola koji se najviše plaše objektiva dozvolili da im popusti pažnja i procure ovi snimci.
Rodman sa grupom NBA olupina igra turnir u Pjongjangu. Grupa bankrotiralih penzionisanih sportista, neki od njih lečeni alkoholičari, dolaze iz SAD gde žive na margini u SK gde dobijaju tretman sportskih heroja, što oni zapravo jesu iako su po svim drugim merilima života na zapadu potpune propalice. I paradoksalno na plećima ovih ljudi dešava se nešto što je jako blizu olimpijskoj humanosti i apolitičnosti.
Zanimljivo je videti film u kome Dennis Rodman, možda i ponajmanji “sportista” među legendama NBA zapravo nosi baklju “Velike misije”, kao i toliko bizarno ponašanje koje razara čak i protokol jedne od najrigidnijih država na planeti.
NBA, na sve to, nije dozvolila da se u filmu koristi materijal Rodmanovih ili bilo čijih drugih igara i ova korporativna reakcija pokazuje zbunjenost celim događajem.
I događaji zbilja jesu zbunjujući, ali na kraju film se ispostavlja kao mnogo humanija priča o iskupljenju nego što bi se dalo zaključiti iz niza bizarnosti koje prikazuje.
* * * 1/2 / * * * *
Нема коментара:
Постави коментар