Pogledao sam MUKE PO MATI Lordana Zafranovića. Ako sagledavamo Zafranovićev opus iz vizure tradicije jugoslovsnekog filma čiji je on činilac sam po sebi ako imamo u vidu da je i sam aktivan pedesetak godina, onda se njegova ključna dela upravo mogu smestiti u neke od dominantnih tematskih koloseka naše produkcije. Naime, OKUPACIJA U 26 SLIKA, PAD ITALIJE i VEČERNJA ZVONA spadaju u Lordanovu reinterpretaciju narativa o NOBu kao jednom od osnovnih narativa ne samo društva već i kinematografije. U određenom smislu on u ovim filmovima nudi formulu po kojoj bi se film u NOBu eventualno razvijao da nije došlo do raspada zemlje i da nije došlo do temeljnog preispitivanja samog narativa a to je pre svega put ekranizacije umetnički vredne proze, veći akcenat na dileme i istorijsku ambivalentnost cele situacije, sa produbljenim pogledom na psihologiju junaka i analizu situacije, ali bez suštinskog osporavanja narativa već sa priznanjem da je Sunce Revolucije bilo izvor života iako je ponekoga opeklo.
MUKE PO MATI pak spadaju u Lordanovu reinterpretaciju filmova o industrijalizaciji zemlje, naslova poput ZENICE, UZAVRELOG GRADA, POGONA B i sl. u kojoj on opet ne osporava suštinski kvalitet društvenih reformi i emancipacijski osnov industrijalizacije i migracije iz sela u grad ali svemu tome daje jedan novi pogled u kome, kao i inače kod Lordana, erotsko igra ključnu ulogu.
Scenario Mirka Kovača uspeva da svojom literarnošću uhvati hercegovačku teskobu i da kanališe tu mistifikaciju kojom se on i reditelj bave kroz čitav opus. Kao i u "ratnim" filmovima, Kovačeva i Zafranovićeva mistifikacija suštinski jednostavnih priča i poriva najbolje funkcioniše kada je oslonjena na čitljivu postavku a jugoslovenski film o industrijalizaciji je svakako jedna od njih.
Kovačeva literarnost je ovde dopunjena Lordanovom prepoznatljivom vrtoglavom vizuelnošću kroz koju on ne samo da oneobičava u suštini jednostavnu melodramu već je u izvesnom smislu i komplikuje jer raznim dugim deonicama od kojih su mnoge maestralne razbija ritam pripovedanja i uvodi gledaoca u gotovo opipljivu atmosferu. Sama lokacija splitskog brodogradilišta je izuzetno filmična i odluka da se radnja smesti u milje radničkog bokserskog kluba dokazuje da Lordan ima izuzetan filmadžijski nerv.
Izvesni elementi MUKA PO MATI mogu se prepoznati u priči Mirka Kovača o teškašu Tripi Đapiću. Ona je na neki način i dobra prateća literatura za razumevanje ovog filma.
* * * / * * * *
MUKE PO MATI pak spadaju u Lordanovu reinterpretaciju filmova o industrijalizaciji zemlje, naslova poput ZENICE, UZAVRELOG GRADA, POGONA B i sl. u kojoj on opet ne osporava suštinski kvalitet društvenih reformi i emancipacijski osnov industrijalizacije i migracije iz sela u grad ali svemu tome daje jedan novi pogled u kome, kao i inače kod Lordana, erotsko igra ključnu ulogu.
Scenario Mirka Kovača uspeva da svojom literarnošću uhvati hercegovačku teskobu i da kanališe tu mistifikaciju kojom se on i reditelj bave kroz čitav opus. Kao i u "ratnim" filmovima, Kovačeva i Zafranovićeva mistifikacija suštinski jednostavnih priča i poriva najbolje funkcioniše kada je oslonjena na čitljivu postavku a jugoslovenski film o industrijalizaciji je svakako jedna od njih.
Kovačeva literarnost je ovde dopunjena Lordanovom prepoznatljivom vrtoglavom vizuelnošću kroz koju on ne samo da oneobičava u suštini jednostavnu melodramu već je u izvesnom smislu i komplikuje jer raznim dugim deonicama od kojih su mnoge maestralne razbija ritam pripovedanja i uvodi gledaoca u gotovo opipljivu atmosferu. Sama lokacija splitskog brodogradilišta je izuzetno filmična i odluka da se radnja smesti u milje radničkog bokserskog kluba dokazuje da Lordan ima izuzetan filmadžijski nerv.
Izvesni elementi MUKA PO MATI mogu se prepoznati u priči Mirka Kovača o teškašu Tripi Đapiću. Ona je na neki način i dobra prateća literatura za razumevanje ovog filma.
* * * / * * * *
Нема коментара:
Постави коментар